Pogonske turbine

Holset pogonska turbina radi ruku pod ruku salica Holset turbopunjačem, vraćajući snagu kroz radilicu i crpeći energiju iz izduvnog toka: ovo je poznato kao turbokombinovani sistem. I radijalne i aksijalne pogonske turbine su dostupne za razne primene sa visokim opterećenjem.

Karakteristike i pogodnosti proizvoda

Poboljšava efikasnost goriva goriva za do 5%
Povećava prolazni odziv
Turbokombinovanje se može primeniti na motore sa srednjim opterećenjem, visokim opterećenjem i sa velikom konjskom snagom
Poboljšava emisije pomažući u procesu recirkulacije izduvnih gasova (EGR)
Omogućava sistemima motora da postignu ciljne emisije CO2
Turbokombinovani sistemi nadoknađuju gubitke pumpanja

Primene

Prikladno za širok spektar primena

Cirkulacija vazduha od SUS-a do PEM gorivnih ćelija

Cirkulacija vazduha u komercijalnim vozilima

Cirkulacija vazduha uključuje upravljanje protokom vazduha unutar motora i sistema gorivnih ćelija, kao i kontrolu tog protoka.
Obuhvata usisavanje vazduha, njegovu kompresiju i izduvavanje gasova. Kod SUS-a je cirkulacija vazduha ključna da se osigura dostupnost čistog vazduha za sagorevanje goriva radi optimizacije performansi i kontrole emisija.
Kod sistema sa PEM gorivnim ćelijama, arhitektura i tehnologija cirkulacije vazduhom su evoluirali od sistema pod niskim pritiskom do e-kompresora pod visokim pritiskom. Sada se beleži napredak ka e-turbopunjačima.
Ova dostignuća pokreću potrebu za efikasnim dovodom vazduha do gorivne ćelije, čime se osogurava povećana gustina snaga i optimizovana efikasnost sistema.
U PEM gorivnim ćelijama, vazduh (kiseonik) povlači proton kroz PEM membranu i tako omogućava rad elektrona.
Što se više vazduha pomera, stvara se više elektrona (struje), što proizvodi veću snagu.

Evolucija motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS)

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem sagorevaju gorivo sa vazduhom unutar motora da bi proizveli snagu.
Proces uključuje uvlačenje vazduha i goriva u komoru za sagorevanje, kao i komprimovanje i paljenje te smeše da bi se stvorila eksplozija koja pokreće klip.
Ovo kretanje se zatim prevodi u rotirajuću silu izuzetne efikasnosti koja predstavlja pogon za sve od vozila do generatora.
Sistem je prvobitno zavisio od mešanja vazduha i fosilnih goriva kao što su benzin ili dizel, ali sada obuhvata i alternativna goriva kao što su biogoriva, amonijak i vodonik.
SUS tehnologija je napredovala u pogledu efikasnosti goriva, smanjivanja emisija i prilagođavanja obnovljivim gorivima. Međutim, potraga za čistijim izvorima energije i dalje zahteva istraživanje tehnologija kao što su gorivne ćelije sa membranom razmene protona (PEM FC).

Kako funkcionišu PEM gorivne ćelije?

Gorivna ćelija membrane za razmenu protona (PEM FC) generiše snagu elektrohemijskim reakcijama.
Vodonični gas se uvodi u anodu, a kiseonik u
katodu.
Na strani anode, molekuli vodonika se razdvajaju na protone i elektrone.
Elektroni putuju kroz spoljašnje kolo i tako stvaraju električnu energiju.
Protoni prolaze kroz membranu do katode.
Na strani katode, protoni se ponovo sjedinjavaju sa elektronima i reaguju
sa kiseonikom.
Jedini nusproizvodi su voda i toplota.
PEM gorivne ćelije omogućavaju dugometraženi rad u teškim uslovima sa
brzim punjenjem za komercijalna vozila i tako osiguravaju efikasnost
i pouzdanost.

Od SUS motors do PEM gorivnih ćelija: evolucija cirkulacije vazduha

SUS koristi otpadnu energiju iz izduvnih gasova dok PEM gorivne ćelije zahtevaju brze električne motore za cirkulaciju vazduha. E-kompresori i e-turbopunjači pod visokim pritiskom razvijeni su da poboljšaju efikasnost i performanse.
Kod SUS motora je izvesna kontaminacija ulja prihvatljiva, međutim, PEM gorivne ćelije traže dovod vazduha bez ulja da bi se sprečila degradacija membrane.
E-turbopunjači u PEM gorivnim ćelijama koriste otpadnu energiju za smanjenje veličine motora i parazitska opterećenja, čime podužu ekonomičnost goriva i gustinu snage. E-turbopunjači takođe poboljšavaju mogućnost rada na većim nadmorskim visinama jer dovode vazduh kada su potrebe za snagom kompresora i potencijal za oporavak energije najveći.
Uprkos ovim razlikama, osnovna arhitektura cirkulacije vazduha u PEM gorivnim ćelijama ostaje ista.